Tokom 2018. godine zatečeno 180 radnika na crno
Danas je u prostorijama Saveza samostalnih sindikata za Kikindu i opštine Nova Crnja, Čoka i Novi Kneževac održana promocija projekta „Sprečavanje rada na crno“. Projekat se realizuje uz podršku lokalne samouprave i nadležnih institucija.
Ilija Drljić, predsednik Samostalnih sindikata kaže da poslodavci, Gradska uprava i Sindikat zajedno treba da se odupru radu na crno:
–Želimo da pošaljemo snažnu poruku sa današnjeg seminara da se takve stvari više neće tolerisati. Danas su ovde i predstavnici državnih organa značajnih za sprečavanje rada na crno, kao što su Inspekcija rada, Nacionalna služba za zapošljavanje i PIO fond.
Prema statsitičkim podacima u Srbiji ima između 600 i 800 hiljada ljudi koji rade na crno, što čini 8 posto od ukupnog broja stanovništva.
–Radeći na crno gube pre svega ljudi koji su na taj način zaposleni, ali gubi i država, kao i svi ostali građani jer je manje novca u budžetu. Ljudi koji nisu prijavljeni lišeni su svih prava koja ih štite i garantuju im osnovno dostojanstvo, i to je nešto protiv čega se treba boriti. Ti ljudi nisu ni zdravstveno ni penziono osigurani, i to su razlozi zbog kojih se uključujemo i podržavamo ovakve akcije – kaže član Gradskog veća Saša Tanackov, i dodaje da je tendencija lokalne samouprave privlačenje novih investicija i samim tim otvaranje novih radnih mesta.
Tokom prethodne godine u Severnobanatskom okrugu je zatečeno 180 radnika na crno. Ljubica Otoran Anić, šef Odseka inspekcije rada u Kikindi, kaže da su prekršajne kazne do sada bile niske, ali da nakon njihovog povećanja neće biti isplativo angažovati radnike na crno.
–Kazne bi trebalo da budu za pravno lice 1,5 milion dinara, a za preduzetnika 650 hiljada dinara. Sada, u zavisnosti od toga koliko je radnika angažovano, koja je grana delatnosti u pitanju i da li prvi put zatičemo tog radnika, iznosi najmanje 90 hiljada za preduzetnika, i 300 hiljada za pravno lice – kaže Otoran Anić.
Jelena Mitrović, direktorica Filijale u Kikindi, ističe da je zadatak Nacionalne službe za zapošljavanje sprečavanje rada na crno.
–Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlanosti jedan član kaže da se lica koja su zatečena na radu na crno kod poslodavca saknckionišu brisanjem sa evidencije i devet meseci imaju zabranu ponovnog prijavljivanja. Međutim, mi kao insitucija ne možemo izlaskom na teren da utvrdimo koja su lica prijavljena, nego ih brišemo sa evidencije na osnovu rešenja koje nam dostavlja Inspekcija rada, sa kojom imamo veoma dobru saradnju. Moram reći da se ne radi o velikom broju lica, 2016. ih je bilo 7, pretprošle godine samo jedno lice je obrisano na osnovu rešenja inspekcije, a prošle nijedno – kaže Mitrović, i dodaje da je jedan od načina na koji NSZ uvodi takva lica u legalne tokove rada dodela sredstava za samozapošljavanje.
