Kristina Kovačević o tome zašto ne bi trebalo da uzimamo suplemente na svoju ruku
Suplementi su dodaci ishrani, koji se uzimaju kada ishrana ne može da zadovolji potrebe organizma. Različiti suplementi dostupni su ne samo u apotekama, već i u marketima, teretanama i putem interneta, gde savete često daju nestručna lica. Iz tog razloga je veoma važno da se pre upotrebe bilo kog suplementa građani posavetuju sa zdravstvenim radnikom. Naša sagovornica, specijalista farmacije Kristina Kovačević iz Farmaceutske komore Srbije, ističe da suplementi ne prolaze kontrolu kvaliteta lekova, što znači da nisu štetni za naš organizam, ali ne mogu da služe u svrhu lečenja, nego samo kao prevencija:
–Ponekad se mogu koristiti i u terapijske svrhe, ali samo kao pomoć uz redovnu terapiju, ali ne mogu biti zamena za lekove. Veoma je važno posavetovati se sa zdravstvenim radnikom, jer suplementi mogu stupiti u različite interakcije sa lekovima. Na primer, vitamin K može umanjiti dejstvo leka varfarina, koji se koristi za sprečavanje zgrušavanja krvi. Takođe, biljni preparati koji sadrže kantarion mogu ubrzati razgradnju mnogih lekova u jetri, čime se smanjuje njihova efikasnost, uključujući kontraceptivne pilule i određene lekove za srce.
Bez prethodnog saveta lekara ili farmaceuta, građani najčešće kupuju multivitamine, kao i pojedinačne vitamine, pre svega vitamin C i vitamin D. Od minerala se najčešće uzimaju magnezijum i cink, a česta je i samoinicijativna upotreba omega-3 masnih kiselina i probiotika:
–S obzirom na to da su kod većine vitamina granice visoke, retko dolazi do predoziranja, ali su mnogo veće šanse da će stupiti u interakciju. Često se dešava da dupliramo neke biljne preparate, pošto se u suplementima osim vitamina i minerala nalaze i biljni aktivni principi, koji imaju svoje ograničene doze i kada se to prekorači mogu da donesu više štete nego koristi. Isto važi i za minerale, posebno ako neko ima problema sa bubrezima ili želucem. Iz tog razloga, ja uvek pacijente pitam šta sve uzimaju i od lekova i od suplemenata, zato što dodaci ishrani mogu i te kako uticati na ishod terapije – objašnjava Kovačević.
Kada je u pitanju D vitamin, pre suplementacije je potrebno prvo proveriti da li nam on zaista nedostaje:
–Svetska zdravstvena organizacija kaže da se od rođenja deteta do 4. godine savetuje suplementacija vitaminom D, kako bi se obezbedile dovoljne količine za razvoj deteta. Kod odraslih osoba treba proveriti da li postoji nedostatak vitamina D, a studije pokazuju da ga veliki broj nas nema dovoljno. Razlog tome je što nismo dovoljno izloženi sunčevom zračenju, a i kada jesmo, koristimo zaštitne kreme, i time onemogućavamo organizmu da stvori dovoljnu količinu D vitamina. Savetuje se da bar 15 minuta provedemo na suncu, naravno kada je ono leti najjače, nego pre 10 sati ili nakon 16 časova.
Emisiju možete poslušati na linku
