Maloletnička delinkvencija ozbiljan problem društva
Maloletnička delinkvencija podrazumeva kriminogeno ponašanje mladih i predstavlja ozbiljan problem savremenog društva. Ovom vidu prestupničkog ponašanja pristupa se na drugačiji način nego kada je u pitanju kriminalitet odraslih, jer se radi o osobama koje su nedovoljno zrele u biološkom, psihološkom i socijalnom smislu.
Psiholog Maja Zavišin, zaposlena u Centru za socijalni rad, kaže da je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na pojavu maloletničke delinkvencije uticaj porodice, roditelja i odrastanja u biološkoj porodici:
–Dete kroz oči roditelja posmatra svet oko sebe, stiče osnovne moralne stavove i vrednosti, i usvaja norme i način života. Roditelji detetu daju osnovne karakteristike i obeležja ličnosti, koji će se zadržati neki duži ili kraći period. Porodice iz kojih potiču maloletni delikventi su različitih struktura i slojeva, tako da ima i siromašnijih i bogatijih, i onih gde su roditelji obrazovani i manje obrazovani. Međutim, većina potiče iz porodica u kojima vladaju drugačiji obrasci ponašanja nego što je normalno i uobičajeno, gde su prisutni nasilje, alkoholizam i druge vrste patologije.
Deca koja odrastaju u takvim porodicama, sa drugačijim sistemom vrednosti, prihvataju takav stil života kao nešto što je sasvim normalno. Naša sagovornica kaže da važnu ulogu ima i vaspitanje, kao i uticaj medija:
–Preteranim udovoljavanjem željama deteta ne razvijaju se osobine koje su poželjene kako bi dete kasnije bilo društveno prilagodljivo. Veliku ulogu u problematičnom ponašanju mladih imaju i mediji, gde se na senzacionalistički način detaljno opisuju krivična dela i druge vrste nepodobnog ponašanja. Mlade osobe koje su već pokazale sklonost ka takvom ponašanju na ovaj način mogu samo da dobiju ideju kako nešto da urade. Roditeljima je danas vrlo teško da isprate sadržaj koji dece prate, jer nisu toliko informatički pismeni kao mladi.
Kada je u pitanju rešavanje problema maloletničke delinkvencije, Centar za socijalni rad ima veliku ulogu u prevenciji ovog vida prestupničkog ponašanja, a kasnije i u resocijalizaciji dece sa problematičnim ponašanjem.
–Saradnja sa roditeljima koji prepoznaju da njihovo dete ima problem je dobra, međutim tamo gde roditelji ne vrše pozitivan vaspitni uticaj oni ne prepoznaju šta je to neprihvatljivo. Kada dete načini prekršaj ili krivično delo, policija utvrdi odgovornsot, a prijava se prosleđuje Prekršajnom sudu u Kikindi ili Višem sudu u Zrenjaninu. Tužilaštvo sprovodi svoje procedure, a od Centra za socijalni rad traži se mišljenje o vaspitnoj meri koja bi najviše doprinela promeni njegovog ponašanja – kaže Zavišin, i dodaje da Centru za socijalni rad nedostaje dnevni boravak za decu sa problemima u ponašanju, gde bi se sprovodile vaspitne mere.
