Svetski dan osoba sa autizmom: Rana dijagnoza od nemerljivog značaja
Današnji datum obeležava se kao Svetski dan autizma, sa ciljem pružanja pomoći i povećanja razumevanja za osobe sa autizmom, kao i davanja pune podrške obolelima, da u skladu sa zdravstvenim stanjem ostvare svoj maksimalni potencijal. U pitanju je neurorazvojni poremećaj, koji utiče prvenstveno na koru mozga osoba koje imaju smetnje iz autističnog spektra, a manifestuje se na više različitih načina:
–Već u prenatalnom dobu, pojavljuju se neke promene kod razvoja fetusa, a kasnije, od druge do treće godine javljaju se promene koje dovode do pojave različitih sindroma i simptoma, u okviru autističnog spektra. Autizam je vrlo specifičan jer se javljaju problemi u komunikaciji i socijalizaciji, kao i u odnosima prema stvarnom svetu. Karakteristični su osetljivost na zvuk i svetlo, na određene prostorije, mrdanje glave, sklonost repetativnim radnjama i slično. Iako nije poznato na koje sve načine nastaje i kako može da se razvije, ono što je dobro je da se autizam danas lakše prepoznaje, što omogućava da se ublaže neke posledice i promene u ponašanju – objašnjava defekotolog Srđan Stojanović, direktor Osnovne škole „Šesti oktobar“.
Kao posledica metodološki neispravne studije britanskog gastroenterologa i drugih dezinformacija o vakcinama, javio se strah da MMR vakcina izaziva autizam. Kasnije je utvrđeno da ta istraživanja nisu bila stvarna i realna i da su bila i falsifikovana, ali je to uticalo na to da su ljudi oprezni kada treba da vakcinišu dete ili da čak izbegavaju vakcinaciju:
–Naučno je dokazano i ustanovljeno kroz različite studije da već u prenatalnom dobu postoji niz faktora koji mogu da utiču na nešto što će kasnije da se razvije u smetnje iz autističnog spektra. Specifično je to što ne postoje dva deteta sa autizmom koja su ista, jer svako ima drugačiji način funkcionisanja i prihvatanja sveta oko njega, tako da to nisu standardni simptomi koji mogu da se na standardni način leče i izleče.
Naš sagovornik napominje da je potrebno dosta raditi na razvijanju svesti o postojanju osoba sa smetnjama i invaliditetom, jer nisu dovoljno vidljive ni te osobe, ni roditelji koji žive sa decom sa smetnjama u razvoju, kao ni oni koji im pomažu:
–Kroz priču, kampanje, deljenje mišljenja, osnivanja društava i nevladinih organizacija, mislim da možemo da uradimo mnogo toga po tom pitanju, jer su ljudi sada svesniji da postoji problem. Sada, kada je dijagnostika lakša i kada imamo mnogo više saznanja i dostupnih informacija, možemo napraviti dobru bazu, na osnovu koje možemo da izgradimo neki sistem i pomognemo tim osobama.
Veliki je problem, ističe Stojanović, kada roditelji nisu spremni da prihvate da dete ima neke smetnje u razvoju. Ipak, sve više roditelja se javlja kada primete smetnje i obraćaju se za pomoć na vreme:
–Jako važan period za razvoj dece je od druge do pete godine, jer se tada obavljaju procesi u mozgu važni za razvoj govora, motoričkih i intelektualnih funkcija. Ukoliko se oni stimulišu na vreme, u dobrom postotku postoji mogućnost da će doći do promena na bolje. Angažovanje stručnjaka i upućivanje roditelja na prave adrese, kao i edukacija, mogu da doprinesu ublažavanju simptoma. Roditeljima dece sa smetnjama bih poručio da nisu sami, da ne treba da se boje mišljenja okoline i da će ih neko osuđivati, jedino o čemu treba da razmišljaju je to dete. Ono ima svoje želje i različite potrebe i to je ono što mu treba pružiti. Što ranije primete i prepoznaju probleme i obrate se stručnjacima, biće veće šanse da bar delimično ili čak potpuno ublaže simptome koji dolaze sa određenim vrstama smetnji – zaključio je Stojanović.
