ŽPG „Melizmi“ realizuje projekat koji čuva kapu zlataru od zaborava
Ženska pevačka grupa „Melizmi“, koja neguje ljubav prema izvornoj pesmi, tradiciji i običajima naroda Vojvodine, predstavila je danas projekat pod nazivom “Očuvanje tradicije i ekonomska revitalizacija kroz proizvodnju kape zlatare”, koji se realizuje zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Fokus je na obnovi i promociji kape zlatare, simbola prestiža u 19. veku, u cilju očuvanja tradicije i ekonomske revitalizacije. Ova kapa, nošena na venčanjima imućnijih devojaka, predstavlja važan deo narodne nošnje i društvenog identiteta Banata.
Projekat obuhvata edukaciju žena iz ruralnih sredina za proizvodnju tradicionalne kape zlatare, uz mentorski rad retkih preostalih vezilja kojih je sve manje u Vojvodini. Kurs zlatoveza drži Dobrila Aškrabić, a učesnice će imati zadatak da same izrade kape zlatare, nakon čega će iste biti predstavljene javnosti:
–U pitanju je vrlo zahtevna tehnika, dugo se radi i ima bodove koji se mnogo razlikuju od drugih narodnih vezova. Na većini obuka polaznice su penzionerke, a sada me jako raduje što vidim i mlađe žene -objasnila je Dobrila Aškrabić, mentor projekta.
U okviru Ženske pevačke grupe „Melizmi“ već pet godina postoji Sekcija za očuvanje banatske nošnje, običaja i recepata:
– Realizacijom ovom projekta želeli smo da kapu zlataru, nekadašnji simbol prestiža, implementiramo u 21. vek. Veoma nam je drago što se i mnogo mladih intersuje za ovaj rad, koji nije uopšte lak, jer se radi sa dve igle i kartonom, a neophodni su i strpljenje, vešte ruke i ljubav – dodala je Biljana Mandić, koordinator ŽPG „Melizmi“.
Jedan od najvrednijih eksponata kikindskog Muzeja je upravo kapa zlatara, koja je najverovatnije nastala u Melencima, gde je nekada bio veliki centar zlatoveza:
–Kapa zlatara je tradcionalno oglavlje, koje su uglavnom imale bogate porodice. Nekada je svekrva ovu kapu poklanjala mladi, koja bi je nosila u svečanim prilikama. Urađena je od skupocenih materijala, kao što su svila, brokat, pozlaćeni konac i poludrago kamenje – priča Slavica Gajić, viši kustos-etnolog Narodnog muzeja Kikinda.
Događaju je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam:
–ŽPG „Melizmi“ neguje tradiciju i običaje, što je pokazala i realizacijom ovog projekta. Grad je uvek tu da podrži ovakav vid učenja, jer je ovo vrlo značajno za očuvanje tradicije svih naroda koji žive na teritoriji Kikinde – rekla je Mirkov.
