U toku je Svetska nedelja dojenja: Kristina Kovačević o značaju i prednosti dojenja
Svetska nedelja dojenja obeležava se od 1. do 7. avgusta širom sveta, sa ciljem jačanja svesti o značaju i prednostima dojenja. Kristina Kovačević, specijalista farmacije, kaže da je odabir između dojenja i flašice lična odluka majke i treba da se tiče isključivo nje. Na nama kao najdostupnijim zdravstvenim radnicima je da mladoj mami pomognemo da odluku donese potkovana svim činjenicama koje idu u prilog dojenja, ali i da je pripremimo za eventualne prepreke na koje može da naiđe, kaže Kovačević:
– Dojenje je dobro i za majku i za bebu. Mamino mleko pruža bebama sve hranjive sastojke koji su im potrebni za zdrav i pravilan razvoj. Ono u sebi sadrži antitela koja pomažu bebinom telu da se zaštiti od čestih dečijih bolesti, kao što su dijareja i upala pluća, a koje predstavljaju dva najčešća uzročnika smrti kod beba. Ovo je posebno važno istaći, jer na tržištu ne postoji ni jedna adaptirana formula koja u tom smislu može da parira majčinom mleku. Pored toga što je majčino mleko jedinstvenog sastava i nije ga moguće veštački proizvesti, ono deluje umirujuće na bebu, pruža osećaj bliskosti i komunikacije sa majkom. Zato slobodno možemo reći da adaptirana formula samo puni stomak, a da dojenje ispunjava i dušu – objašnjava Kovačević.
Osim trenutnih prednosti dojenja za bebe, dojenje ima uticaj i na zdravlje kasnije u životu, kaže naša sagovornica. Кod osoba koje su dojene kao bebe često se javlja niži krvni pritisak, kao i niži nivo holesterola. Dojene bebe kasnije u životu imaju manji rizik od alergija, astme, gojaznosti i dijabetesa melitusa tip 2. Istraživanja sugerišu da dojene bebe, posebno bebe koje su isključivo dojene, mogu imati nešto veći koeficijent inteligencije nego da su hranjene adaptiranim mlekom. Dojenje je, takođe, dobro i za mame:
– Dojenjem se oslobađa oksitocin, hormon koji pomaže majci da se veže za svoje dete. Pored toga, dojenje pomaže ženi da se njena materica brže vrati na veličinu pre trudnoće, da povrati svoju predtrudičnu težinu i smanjuje šansu za razvoj gojaznosti i postporođajne depresije. Studija iz 2012. godine pokazala je da je smanjenje rizika bilo još veće kod žena koje su dojile duže od 4 meseca. Dojenje kasnije u životu umanjuje rizik od raka dojke i jajnika. Sve pobrojane koristi od dojenja su utoliko veće što majka duže doji svoje dete – kaže Kovačević.
Ukoliko se dete doji na zahtev, što više sisa, to će dojke proizvoditi više mleka. Iz tog razloga se u periodima skokova u razvoju, koji se javljaju u prva 3,6 i 9 dana, nedelja i meseci, naručito savetuje izmazanje nakon podoja, kako bi se stimulisale mlečne žlezde na produkciju više mleka, a sve u cilju što manjeg raskoraka između ponude i potražnje:
–Vrlo često su majke, naročito prvorotke, u strahu da možda nemaju dovoljno mleka, ali realna situacija je sasvim drugačija. Najveći broj majki ima mleka dovoljno da doji svoje dete. Ipak, ono što zna pokolebati majke je broj podoja. Na nama je da im skrenemo pažnju da su u prvim danima posle rođenja podoji veoma česti, pa nije neobično da beba sisa i 10-12 puta u toku jednog dana. Nakon desetak dana razmaci između podoja se povećavaju, ali nikada manje od 6-8 podoja u toku 24 časa – objašnjava Kovačević.
