U slavu omiljene poslastice: Kikinda u znaku sladoleda i mladosti
Treća nedelja u julu, poznata i kao Svetski dan sladoleda, bila je povod da se Kikinđani okupe na gradskom trgu i zabavnim programom namenjenom najmlađima, drugi put obeleže manifestaciju koju je lane pokrenula Turistička organizacija Kikinde. U interaktivnom druženju sa mališanima i decom osnovnoškolskog uzrasta, uz igru i pesmu, proslavljeno je postojanje omiljenog ledenog deserta širom sveta.
Musava usta i umrljani nosići mališana, dok su žustro lizali kugle omiljenih ukusa sladoleda, a potom i „ja bih još“ povika, slika je koja se mogla videti na svakom koraku gradskog trga. Sve je bilo u znaku sladoleda, mladosti i takmičarskog duha, zahvaljujući TO Kikinde koja je odlučila da u slavu jedne od najpopularnijih poslastica mališanima priredi nezaboravnu zabavu, u nadi da će prerasti u tradiciju.
–Dečije pozorište „Lane“ pridružilo nam se u obeležavanju Svetskog dana sladoleda, a pripremili smo prigodan program za najmlađe sugrađane koji još uvek ne mogu u potragu za sladoledom. Oni će ovu poslasticu dobiti nakon predstave. Za one malo starije, postavljeni su QR kodovi na zgradi Muzeja i drugim mestima, a sva deca koja budu učestvovala pratiće uputstva i odgovarati na pitanja koja imaju veze sa turizmom. Na kraju stižu do zgrade lokalne samouprave gde je postavljen poslednji QR kod. Pitanje je:“Šta danas tačno obeležavamo?“ Ako daju tačan odgovor, dobiće bon za besplatan sladoled–rekla je v.d. direktorka Turističke organizacije Kikinde, Jasmina Milankov.
Ceo događaj ne bi mogao da se održi bez kikindskih sladoledžija koji su oduševljeno prihvatili ovu ideju. Svih sedam privatnih proizvođača sladoleda poklonilo je učesnicima programa kremasti, smrznuti desert. Ove godine, manifestaciji se pridružila i poslastičarnica u Ruskom Selu, koja će za sve one koji su rođeni 20. jula, i donesu đačku knjižicu ili neki drugi dokument, kao dokaz da su današnji slavljenici, darovati besplatan sladoled.
Od luksuza do navike
Nekada poslastica za kraljeve, a danas dostupan svima, sladoled ima bogatu istoriju sazdanu od nekoliko zanimljivosti o njegovom nastanku i prodoru u Evropu. Da krenemo redom:
-Prvi sladoled napravljen je u Kini 3000 g. pre nove ere. Bila je to jednostavna smesa leda i mleka.
-Marko Polo prvi je Evropljanin koji je probao sladoled. U svom putopisu “Milion” po povratku sa dalekog istoka 1292. godine, opisao je ledeni desert koji su posluživali na dvoru Kublaj-kana, na području današnjeg Pekinga.
-I Rimljani su uživali u ledenoj kremastoj poslastici. Car Neron je mešao sneg i led, koji je donošen s planina, sa voćnim sokovima i voćem.
-Prvi sladoled u Evropu doneli su Arapi, i to na Siciliju, a potom se proširio i u druge evropske zemlje.
-Na engleskom dvoru u njemu se uživalo još u 17. veku. Poslasticu je pravio kraljev (Čarls II) kuvar iz Francuske, a bilo mu je naloženo da recept čuva kao strogu tajnu.
– Masovna industrijska proizvodnja sladoleda u Americi počinje u 19. veku. Prvu mašinu za prozvodnju ukusne ledene poslastice, 1846. godine napravila je Nensi Džonson i ta mašina je bila vrlo slična onima koje se danas mogu videti u poslastičarnicama.
-Kornet je napravljen 1924. godine u radionici poslastičara Itala Marćionija. Deset godina kasnije, 1934. Kris Nelson je u Ajovi, prvi prelio sladoled čokoladom i uspešno “stavio” ledenu poslasticu na štapić.
-Ronald Regan, američki predsednik, proglasio je jul mesecom sladoleda.
-U Italiji, nedaleko od Bolonje, postoji Univerzitet sladoleda.
-Britanska premijerka Margaret Tačer, inženjer tehnologije, započela je svoju karijeru pronalaskom hemijskog jedinjenja koje se dodaje sladoledu da bi bio kremast.
-Najskuplji sladoled na svetu košta 1.000 dolara. Neko se dosetio da ga napravi od 23-karatnog zlata i kavijara, a kao dodatak ima i druge skupocene sastojke.
