Svetski dan borbe protiv raka: Dr Rovčanin ističe značaj prevencije
U kalendaru zdravlja današnji datum, 4. februar obeležava se kao Međunarodni dan borbe protiv raka, a cilj ove kampanje, koju su pokrenuli Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna unija za borbu protiv raka, je podsećanje kako i pojedinac i zajednica mogu da daju svoj doprinos smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je 2020. godine karcinom dijagnostifikovan kod oko 19,3 miliona osoba, dok je od tumora različitih lokalizacija preminulo blizu 10 miliona ljudi. U Srbiji je iste godine registrovano nešto više od 49 hiljada malignih tumora, dok je preminulo oko 28 000 osoba, što je petina od ukupnog broja umrlih. Dr Enes Rovčanin, specijalizant hirurgije, kaže da je pandemija koronavirusa negativno uticala i na dijagnostifikovanje i na lečenje malignih bolesti:
–Kod osoba muškog pola najčešći tipovi maligniteta su rak pluća, kao i karcinomi kolona, rektuma i prostate. Sve je veća i stopa karcinoma želuca i jetre, a konkretno u našem gradu primećena je povećana incidenca malignih neoplazmi pankreasa. Kada su u pitanju dame, najčešće malignii procesi zahvataju dojku, pluća, kolon i rektum, kao i grlić materice. Podaci pokazuju da stepen obolevanja i umiranja rastu u zemljama sa niskim srednjim prihodima i u zemljama koje su u industrijskom razvoju – kaže dr Rovčanin.
Procene stručnjaka ukazuju na to da se čak 40 posto malignih bolesti može izbeći promenama u načinu života: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine, konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u maligno oboljenje. Da bismo se bavili preventivnim aktivnostima, pre svega moramo znati faktore rizika, da bismo mogli da ih eliminišemo, napominje dr Rovčanin:
–Faktori rizika za malignitete su: visok indeks telesne mase i gojaznost, unos previše crvenog mesa, životinjskih masti i mesnih prerađevina koje sadrže konzervanse i aditive, nizak unos voća i povrća. Upotreba duvana i alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti, kao i neke hronične infekcije takođe su faktori rizika. Tu bih naveo nekoliko primera: infekcija humanim papiloma virusom izaziva rak grlića materice, hronične inflamatorne bolesti creva, u nekom periodu, narednih 15 do 20 godina, dovode do karcinoma kolona i rektuma, a virus hepatitisa C izaziva cirozu jetre, a tu se može razviti i hepatocelularni karcinom. Takođe, bitan faktor rizika je i pozitivna porodična anamneza jer, posebno u prvom stepenu srodstva, može ukazivati ma veći procenat obolevanja.
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, sa ciljem da se smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora:
–Kada je u pitanju skrining raka dojke, pozivaju se žene starosti između 50 i 69 godina na mamografski pregled. Skriningom raka grlića materice obuhvaćene su žene starosti između 25 i 64 godine starosti, koje se pozivaju na preventivne ginekološke preglede i papa test, jednom u tri godine, a kada se radi o kolorektalnom karcinomu, skrining obuhvata osobe oba pola, starosti od 50 do 74 godine – objašnjava dr Rovčanin.
