Susret vinara i vinogradara Vojvodine u Iđošu: Prinosi slabiji, kvalitet grožđa odličan
U Iđošu su održani 20. jubilarni Susreti vinara i vinogradara Vojvodine, kako bi se ocenila godina, procenili prinosi, sagledala trenutna situacija u vinogradima i odredio datum berbe. Na manifestaciji koju je organizovalo Udruženje “Šasla“, konstatovano je da godina nije bila naklonjena vinogradu, pa poljoprivrednici mogu da očekuju nešto slabije prinose. Međutim, kvalitet grožđa biće odličan, tako da se i ove godine mogu očekivati vina odličnog kvaliteta.
Procena je da će berba ranih sorti biti započeta početkom septembra, dok će se berba ostalih sorti nastaviti u oktobru. Nakon predavanja, vinogradari iz nekoliko vojvođanskih gradova obišli su vinograd Milosava Nikolina, iskusnog iđoškog vinara:
-U mom vinogradu je situacija kao i kod drugih vinograda, grožđe je zdravo, ali je bez materija jer je usled jakog sunca sve isparilo. Očekujemo da će kvalitet vina biti dobar, ali očekujemo i niže prinose, dakle biće umanjeni u velikoj meri zbog nedostatka vlage. Ovako visoke temperature nisu nijednoj biljci prijale, tako da nije prijalo ni vinogradima. Vinograd ima dosta dubok koren i može da odoli visokim temperaurama do 35 stepeni, ali tropskim temperaturama ne može da se odupre i teško podnosi. Ove godine u vinogradu imam pet sorti grožđa. Najviše kaberne sovinjon, rajnski i italijanski rizling, frankovku i našu autohtonu sortu slankamenku – istakao je Milosav Nikolin, vinogradar iz Iđoša.
Za razliku od ratarskih i povrtarskih kultura, ekstremno visoke temperature i skoro 50 dana bez padavina, vinogradi su mnogo bolje podneli, ali struka kaže da treba očekivati nešto slabije prinose. Međutim, raduje činjenica da iđoški vinogadari mogu da očekuju veoma dobar kvalitet kako grođža, tako i vina:
–Usled nedostatka vlage, vinogradari treba da očekuju nešto slabiji prinos ove godine, jer je došlo do smanjenja bobica i samog grozda, ali će zato kvalitet biti odličan. Već sada su šećeri vrlo dobri, vinogradi su zdravi, ova godina nije bila toliko zahtevna u pogledu zaštite od bolesti, štetočine jesu problematične, ali su iđoški vinogradari uspeli sve da odrade kako treba. U Kikindi nije bilo padavina oko 50 dana, od polovine maja do 22. jula nije bilo kapi kiše, a ovo su uglavnom peskoviti tereni i vinogradi se upravo sade tamo gde nije povoljna ratarska proizvodnja, tako da je nedostatak vlage evidentan. Mogu to vinogradi da iznesu, ali sa manjom gramažom bobica i zbog toga će biti smanjen prinos. Burgundac se tradicionalnao prvi bere, tako da će berba početi od 5. do 10. septembra, a ostale sorte kasnije. Ne treba žuriti, vinogradi su zdravi, tako da neka nakupe šećera i kiselinu da to bude jedno harmonično vino – dodala je Jelena Kljajić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.
Susreti vinara i vinogradara Vojvodine održani su 20. jubilarni put u Iđošu, u organizaciji Udruženja “Šasla“, a prisustvovali su vinari i vinogradari iz nekoliko vojvođanskih mesta, stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, enolozi i inženjeri iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda:
-Ovo je naša tradicionalna manifestacija koja se održava od samog osnivanja našeg udruženja. Uglavnom su prisutni članovi našeg udruženja, ali i vinogradari iz drugih vojvođanskih organizacija koji se bave prozvodnjom vina, tako da nas ima iz čitave Vojvodine. Ovo je bila dobra prilika da se sagleda situacija, jer su ovde prisutni stručnjaci iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda, enolozi, stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Godina će biti dobra, imali smo visoke temperature koje su pre svega uticale na to da sadržaj vlažnosti u zemljištu bude dosta nizak. S obziom na to da je vinova loza biljna kultura koja je dosta otporna na sušu, zadovoljni smo kvalitetom, ali će prinosi biti nešto slabiji. Od dobrog grožđa zavisi i dobro vino, grođže je dobro, nema nekih određenih bolesti, tako da već prvih dana septembra očekujemo berbu i nadamo se visokim prinosima – poručio je Marko Mirkonj, predsednik Udruženja “Šasla“ iz Iđoša.
Na području Iđoša pod vinogradima je više od 30 hektara, a iako je uglavnom zastupljen špalirski način proizvodnje, na nekim plantažama mogu se videti i čokotni oblici, odnosno veoma stari način proizvodnje, po čemu su Iđošani poznati kao čuvari tradicije na viskoj mapi naše zemlje.
