Oralno zdravlje bitan faktor za celokupno zdravstveno stanje
Već trideset godina, u trećoj sedmici meseca maja, obeležava se Nedelja zdravlja usta i zuba, sa ciljem ukazivanja na značaj oralnog zdravlja i velike zastupljenosti bolesti usta i zuba.
O tome koliko vodimo računa o zubima, koliko roditelji vode računa o oralnoj higijeni kod dece, razgovarali smo sa dr Majom Vasić, stomatologom u Domu zdravlja Kikinda. Naša sagovornica ističe da je oralno zdravlje bitan faktor u celokupnom zdravlju. Zbog epidemije koronavirusa, period od proteklih više od godinu dana bio je veoma izazovan, ali se situacija polako normalizuje:
–Prethodna godina, usled epidemije korone, bila je vema izazovna za sve građane kada je zdravlje u pitanju, zbog čega je oralno zdravlje bilo u drugom planu. Iz tog razloga apelujem na sugrađane da ne zaborave na važnost oralnog zdravlja jer je ono jako bitno za celokupno zdravlje. Mi smo sada, posebno na dečjoj stomatologiji, počeli da radimo sve intervencije, s tim što je neophodno prethodno zakazivanje– kaže dr Vasić.
Boelsti usta i zuba mogu uzorkovati bol i nelagodnost, ali i dovesti do ozbiljnih posledica po opšte zdravlje. Iz tog razloga preventiva je veoma važna, jer se ulaganjem u preventivu kod dece može uticati na oralno zdravlje čitave populacije. Dr Vasić ističe da su posebno značajna ciljna grupa za preventivni rad trudnice, ali i deca.
Prošle i pretprošle godine sprovedeno je istraživanje o oralnom zdravlju predškolske i školske dece u Srbiji. Dobijeni podaci pokazuju da 13 posto dece od jedne do tri godine ima jedan ili više karijesa na mlečnim zubima, što znači da devetoro od desetoro dece ima zdrave mlečne zube:
–U uzrastu od 3 do 6 godina, svako drugo dete ima karijes na mlečnom zubu, a pred polazak u školu, 80 posto dece ima karijes ili neku njegovu komplikaciju, što znači da samo dvoje od desetoro dece u tom uzrastu ima sve zdrave mlečne zube – kaže dr Vasić i napominje da je srž problema i uzrok ovakve statistike neinformisanost roditelja o merama, očuvanju i održavanju oralnog zdravlja dece. Najčešća greška roditelja je što dete dovedu prvi put kod stomatologa kad već psotoji neki problem, u vidu bola ili otoka:
–To nama stomatolozima znatno otežava rad, jer se deca tada plaše zubara. Takođe, greška je što roditelji često smatraju da mlečni zubi nisu bitni. To može dovesti i do prevremenog gubitka mlečnih zuba. Iz mog iskustva mogu da kažem da četvorke i petice najčešće nastardaju, a to su zubi koji treba da traju u ustima deteta do 11. ili 12. godine. Rani gubitak tih zuba može dovesti do poremećaja nicanja stalnih zuba.
Još jedna od grešaka, ističe dr Vasić, je što roditelji ne kontrolišu dovoljno pranje zuba kod dece. Iz tog razloga trebalo bi roditelji da dovode decu redovno kod stomatologa, jer je edukacija najvažnija:
–Edukacija bi trebalo do počne još kod trudnica, kako bi budući roditelji dobili prave informacije kako jednog dana treba da održavaju oralnu higijenu kod bebe, kasnije i u predškolskom i školskom uzrastu. Veoma je važno i znati koja je hrana dobra, koja nije, kao i koje navike kod deteta treba korigovati. Takođe, dobra saradnja stomatologa sa predškolskim ustanovama i školama može delovati na sistemsku primenu tih preventivnih i profilaktičkih mera, gde možemo da obuhvatimo mnogo dece.
Opšte preporuke za očuvanje oralne higijene su adekvatno pranje zuba, minimum dva do tri puta dnevno, dva do tri minuta. Potrebno je koristiti pastu sa fluorom, četkicu za zube, konac ili interdentalne četkice. Osim toga, važno je ići na redovne preglede kod stomatologa, svakih šest meseci, i kada ne postoji nikakav problem. Vrlo je važno i delovati na navike, smanjiti unos šećera, gaziranih pića i alkohola.
Sve informacije o radu Službe za stomatologiju Doma zdravlja Kikinda možete pronaći na sajtu Službe za stomatološku zaštitu
