Obeležena 103. godišnjica oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu
Polaganjem venaca na Spomenik poginulim vojnicima na Železničkom groblju, kao i polaganjem venaca na spomen tablu brigadiru Dragutinu Ristiću u holu Gradske kuće, obeležene su 103 godine od oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu.
Vence su, pored predstavnika Grada Kikinde, položili predstavnici Vojske Srbije, Severnobanatskog okruga, udruženja potomaka i drugih boračkih organizacija u našem gradu.
–Ovo nije bila prva ideja o prilaženju i spajanju sa maticom Srbijom. Još Velika narodna skupština 1848. godine, kao i Majska skupština i Blagoveštanski sabor 1861. godine stidljivo su pokazivali interes Srba za ujednjinjenje. Možda je i Veliki rat tome još više doprineo. Srbi su uglavnom politički bili nepoverljivi, masa njih je provela vreme u zloglasnom mađarskom logoru Čilag, a mnogi Kikinđani bili su internirani širom Austrougarske. Međutim, 1917. godine zahvaljujući kulturnom i intelektualnom svetu Kikinde, mnogi se vraćaju u svoj grad, uglavnom oživljavaju mnoge ideje, koje će preneti na Velikoj skupštini 25. novembra 1918. u Novom Sadu ono što im je i bila želja. Kikinđani koji su bili regrutovani i poslati na Istočni front, videli su besmisao ove borbe, da bi potom oni masovno prelazili na stranu Ruskog carstva gde su sticali poverenje i na kraju osnovali jedinicu sa jugoslovenskom orijentacijom – istakao je prilikom obraćanja, kikindski profesor istorije, Lazar Demić.
–Danas obeležavamo jedan od najvažnijih datuma u istoriji našeg grada, kada je po prvi put u njenoj istoriji srpska vojska ušla u naš grad i tako ostvarila viševekovni san našeg naroda koji živi na ovim prostorima, da oseti tu čar slobode i sve ono što su čekali svih godina pod tuđinskom vlašću. Naš narod je na pravi način znao da ceni svoje oslobodioce i dočekao je srpsku vojsku punu patrioizma i radosti, tako da će taj dan uvek biti zabeležen u našoj istoriji. Kasnije, 25. novembra 1918. godine Kikinda zvanično, kao i Banat, Bačka i Baranja pripaja se Kaljevini Srbiji i ostvaruje vekovni san, da u jednoj državi živi zajedno u istoj zemlji sa narodom ispod Save i Dunava. Na nama je da se trudimo da osvetlamo obraz naših predaka i da se borimo za ovaj grad, što i činimo. Želimo da oni budu ponosni na ono što radimo, a mi ćemo da nastavimo da naš grad vodimo u pravom smeru kako bi nastavili sa razvitkom i boljitkom života svih naših sugrađana – poručio je predsednik Skupštine grada Kikinde, Mladen Bogdan.
Prilikom polaganja venaca na spomen tablu brigadiru Dragutinu Ristiću u holu Gradske kuće, prisutnima se obratio istoričar Srđan Sivčev, podsetivši prisutne na neke istorijske činjenice poslednjih dana Velikog rata u Velikoj Kikindi:
–Trupe 2. Gvozdenog puka Knjaz Mihailo oslobodile su naš grad 20. novembra 1918. godine pod komadom brigadira Dragustina Ristića i pukovnika Mihajla Kovačevića. Ristić je tada imao čin potpukovnika, ali je u narod ušao sa činom brigadira i tako su ga Kikinđani pamtili, a pamte ga i danas tako što u Bloku 35 imamo ulicu koja nosi njegovo ime. Inače, trupe su ušle iz pravca Železničke stanice, zajedno sa Ristićem došao je ceo oficirski kor, a na balkonu Gradske kuće, brigadir se obratio zajedno sa predstavnikom velikokikindskog srpskog građanstva Savom Putnikom. Sa biranim rečima, tada su napomenuli da je tadašnja Velika Kikinda dočekala oslobođenje. Takođe, treba da znamo da je sam čin oslobođenja ujedno značio i čin prisajedinjenja Kraljevini Srbiji odnosno matičnoj državi ispod Save i Dunava što je ozvaničeno nekoliko dana kasnije na Velikoj skupštini – naglasio je Sivčev.
Prema proceni nadležnih, oko hiljadu Kikinđana je učestvovalo u Velikom ratu na strani Ruskog carstva uglavnom na frontu u Dobrudži na rumunsko – bugarskoj granici i u Italiji. U okviru obeleževanja praznika, u Kulturnom centru Kikinda će od 18 sati biti organizovano i predavanje na temu “Velika Kikinda u Velikom ratu“.
