Nastavljena istraživanja mokrinske nekropole: Bogato arheološko kulturno dobro uskoro pod zaštitom
Nakon pet decenija od poslednjih istraživanja nastavljena su arheološka iskopavanja na mokrinskoj nekropoli, jednoj od najpoznatijih nekropola ranog bronzanog doba u Srbiji. Projekat realizuje Narodni muzej Kikinda u saradnji sa „Biosens“ institutom, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture u iznosu od 800 hiljada dinara.
U istraživanjima na ovom lokalitetu učestvovali su studenti i postdiplomci arheologije, kao i volonteri kikindskog Muzeja, a povodom realizacije ovog projekta danas je u Gradskoj kući upriličen prijem za arheologe. Jugoslav Pendić, istraživač na novosadskom Institutu Biosens i rukovodilac terenskih istraživanja na mokrinskoj nekropoli kaže da su tokom protekle dve nedelje vršena sistematska istraživanja ovog lokaliteta, u cilju pronalaska granica same nekropole, kako bi bio pokrenut proces zaštite ovog arheološkog lokaliteta:
–Iako je ovo jedan od izuzetno važnih arheoloških lokaliteta iz perioda rane bronze, nije do sada bio stavljen ni pod kakvu zaštitu, koja bi obezbedila da ovo bogato arheološko kulturno dobro bude sačuvano za buduće generacije. Tokom ove dve nedelje imali smo jako dobre nalaze, istražili smo tri groba iz ranog bronzanog doba, a juče smo imali priliku da potvrdimo da je lokalitet arheološki bogat i raznovrstan, jer smo imali sreću da otkrijemo grob koji je novijeg datuma, pretpostavljamo iz ranog srednjeg veka. Tu smo otrkili individuu sa kojom je sahranjena i konjička oprema, tako da je u pitanju neki ratnik koji se slučajno našao tu. Nalazi koji su otkriveni proći će detaljnu obradu, uz uzimanje dosta uzoraka, a u narednom periodu biće obavljena i geofizička istraživanja lokaliteta – rekao je Pendić.
Direktorica Narodnog muzeja u Kikindi, Lidija Milašinović kaže da je ova ustanova prošle godine, pet decenija kasnije, nastavila istraživanja na mokrinskoj nekropoli:
–Pronađen je vrlo interesantan materijal, što smo i očekivali. Materijal se obrađuje uz korišćenje savremene tehnologije i metodologije, tako da smo sigurni da ćemo na osnovu nalaza samo nekoliko grobnih celina doći do mnogo interesantnijih podataka nego na sonovu onih 312 koliko je iskopano zaključno sa 1969. godinom. Od ponedeljka nas očekuje nastavak istraživanja na lokalitetu Siget Anka u selu Rabe i to je projekat koji radimo sa univerzitetima u Viskonsinu i Mičigenu, a finansira ga Američki fond za nauku u iznosu od 300 000 dolara. Epidemija je, nažalost, sprečila da ta istraživanja budu u predviđenom obimu, ali se nadamo da će naredne godine to biti jedna ozbiljnija kampanja.
Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač istakao je da je naš grad čuven po arheološkim nalazištima i lokalitetima koji se trenutno dodatno istražuju:
–Siguran sam da ćemo i u narednom periodu, kako grad tako i država, podržati ove projekte, i da ćemo na osnovu rezultata saznati mnogo više o tome ko je sve živeo na ovom području. Lokalna samouprava će sigurno iskoristiti ovaj potencijal arheologije, kako bi se u svetu još više čulo za Kikindu i kako bi nam i ubuduće arheolozi iz celog sveta bili dragi gosti i zajedno sa našim stručnjacima istraživali ovdašnje lokalitete – rekao je Lukač.
Nekropola u Mokrinu poslednji put je istraživana u periodu od 1958. do 1969. godine. Tada je ukupno otkriveno 312 grobova i oni se sa svim pratećim materijalom nalaze u Narodnom muzeju u Kikindi. Mokrinska nekropola stara je oko 4.000 godina i predstavlja pravo malo bogatsvo u arheološkim krugovima, kako u našoj zemlji, tako i u dobrom delu Evrope.
