Kristina Kovačević o razlozima za lažno negativne ili lažno pozitivne rezultate urina
Analiza urina je jedan od najjednostavnijih i najvažnijih skrining testova u kliničkoj praksi i pruža osnovne informacije o zdravstvenom stanju pacijenta. Ona se koristi za skrining bubrežnih i nebubrežnih oboljenja, kao i za praćenje efikasnosti terapije. Analiza urina sastoji se od hemijske analize, makroskopske i mikroskopske procene. Veoma je važno pravilno uzeti uzorak urina i analizirati ga odmah nakon uzimanja ili nakon kraćeg zadržavanja u frižideru. Kristina Kovačević, specijalista farmacije, objašnjava kako se pravilno prikuplja urin za analizu:
–Prilikom prikupljanja urina važno je da pacijenti koriste isključivo čašicu koja predviđena za to, a koju su kupili u apoteci ili dobili u drugoj zdravstvenoj ustanovi. Pre prikupljanja uzorka bitno je oprati ruke i predeo oko genitalija. Posudu treba otvoriti i odložiti poklopac, tako da unutrašnja strana bude okrenuta ka gore, vodeći računa da ne dodiruju unutrašnju stranu poklopca ili posude. Prikuplja se srednji mlaz, odnosno urinira se nekoliko sekundi, a zatim se napravi pauza, pa se nastavi sa uriniranjem u posudu dok se ne prikupi dovoljno urina. Ukoliko se uzorak ne nosi odmah na testiranje, čuva se u frižideru – kaže Kovačević.
I pored pravilnog uzimanja uzorka urina, nastavlja naša sagovornica, rezultati mogu biti lažno negativni ili lažno pozitivni. Rezultati urinokulture nisu pouzdani ako je pacijent uzimao antibiotike ili je upravo završio sa antibiotskom terapijom, ukoliko pije velike količine tečnosti ili uzima velike količine vitamina C:
–Ph vrednost urina odražava ukupnu acido-baznu ravnotežu u organizmu i sposobnost bubrega da se bori sa kiselinama i bazama. Kod baznog pH svakako ćemo posumnjati na prisustvo mikroorganizama koji dovode do razgradnje ureje, poput Proteus mirabilis. Treba imati u vidu da bazan pH urina ne mora uvek upućivati na prisustvo mikroorganizama, nekada se krivac može pronaći i u vegetarijanskoj ishrani ili primeni lekova poput tiazida ili hidrogenkarbonata. Sa druge strane, kiseo pH nas upućuje na dijabetičnu ketoacidozu, ali i na mogućnost da je pacijent jeo mnogo šljiva ili unosio više od 500 mg vitamina C 24 sata pre testiranja.
Kada je u pitanju prisustvo nitrata u urinu, ono može biti posledica urinarnih infekcija izazvanih sojevima Escherichia coli, ali nitrati se mogu pojaviti u urinu i ukoliko je retencija urina u bešici bila duža od 4 sata. Lažno negativni rezultati mogu se javiti kod onih koji uzimaju tetraciklin ili kod strogih vegetarijanaca koji ne konzumiraju dovoljno nitrata, kaže Kovačević:
–Pored toga, pacijenti koji se testiraju u roku od 24 sata od konzumiranja više od 500 mg vitamina C mogu dobiti lažno negativan rezultat, jer askorbinska kiselina ometa test. Pored lažno negativnog rezultata na nitrite, suplementacija vitaminom C može izazvati i lažno negativne rezultate analize urina za glukozu, hemoglobin i leukocitnu esterazu. Sa druge strane, testiranje tokom menstrualnog ciklusa rezultiraće lažno pozitivnim rezultatom na nitrate. Prisustvo leukocita u urinu ukazuje na zapaljenska, infektivna oboljenja ili tumore u urogenitalnom traktu. Međutim, leukociti u urinu mogu biti prisutni i nakon primene kortikosteroida i ciklofosfamida.
