Deda Mraz o podeli paketića deci ratnih veterana
Deda Mraz je bio veoma vredan juče i danas, kada je posetio 155 mališana, dece ratnih veterana u našem gradu, i obradovao ih novogodišnjim paketićima. Akciju je kao i ranijih godina, organizovalo Udruženje „Srpski ratni veterani Kikinda“, a Deda Mraz je i pored mnogo posla našao vremena da gostuje na našem radiju. Sa njim je razgovarala dvanaestogodišnja Anđela.
Deda Mraze, da li si se umorio od tolikog posla i da li si imao pomoć?
– Umorio se nisam, a pomoć sam imao. Mnogo mi je drago što su svi ovi mališani dobili konačno svoje poklone i dočekali smo da to bude baš na dan Srpske Nove godine. Imam danas još malo poklona da podelim, ali to je ništa u odnosu na broj koji smo juče podelili.
Da li su sva deca bila dobra i zaslužila paketiće, ili je bilo i nevaljalih?
– U prošloj godini bilo je i dobre i nevaljale dece. Deda Mraz je rešio ipak da svim da šansu i da im paketiće, ali naravno uz obećanje da će biti dobri ove godine.
Išao si u njihove domove da im odneseš paketiće, da li si možda ulazio kroz dimnjak?
–Nisam, zamisli. Zato što ljudi mnogo lože, greju se na čvrsto gorivo i odeća bi mi bila prljava kada bih se spustio niz garav odžak. a nedostaju mi moji patuljci da mi sve to magijom očiste.
Da li ti je žao što se topi sneg?
–Naravno da mi je žao. Nema ničeg lepšeg nego kad izađeš ujutru i vidiš onu lepu belinu i sneg na drveću, kako lepo izgleda. To je zaista prelepa slika.
A da li to onda znači da su irvasi otpušteni? Moraćeš da ideš kolima umesto sankama?
–Ne, oni sada odmaraju. A čim opet padne sneg, ja ću lepo pokrenuti irvase i zajedno ćemo leteti sankama. Osim toga, mogu da idem i kočijom, koju vuku konji. Sada uglavnom idemo motornim vozilom, ali ima dana kada putujem i kočijom.
