Da li se odlučiti za biljni lek ili biljni dodatak ishrani?
Pacijenti neretko, u nedostatku vremena, zaobilaze lekara i dolaze u pravo apoteku po preparat koji će im popraviti njihovo zdravstveno stanje. Iako je samomedikacija pod nadzorom farmaceuta u nekim situacijama opravdana, postavlja se pitanje da li se odlučiti za biljni lek ili biljni dodatak ishrani. Ono što je pacijentima često isto ili kako kažu razlika je samo u onoj markici, za nas zdravstvene radnike prestavlja ogromnu razliku, objašnjava za naš radio sepcijalista farmacije Kristina Kovačević:
– Prilikom odobravanja lekova za stavljanje u promet, Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), određuje i način na koji će se lek izdavati, odnosno da li će za njegovo izdavanje biti neophodan lekarski recept ili ne. Lekovi za koje je ALIMS dozvolio da se izdaju bez lekarskog recepta zovu se OTC (od engleskog izraza „Over The Counter“). Ovi OTC lekovi jednako podležu strogo regulisanom postupku odobrenja za stavljanje u promet od strane ALIMS-a. Svaki lek, bio on svrstan u lekove koji se mogu izdati samo na recept ili bio on svrstan u tzv. bezreceptne lekove mora zadovoljiti stroge zahteve ispravnosti, sigurnosti i delotvornosti.
Svi lekovi, bez obzira na njihov način izdavanja, moraju imati dokaze o ispravnosti, kliničkoj delotvornosti i odgovarajuću sigurnost primene. Moglo bi se reći da su svi lekovi pred zakonom isti, međutim da bi lek dobio status OTC on mora da zadovolji još neke uslove, napominje naša sagovornica:
– Status bezreceptnog leka mogu dobiti samo oni lekovi za koje ne treba prethodna preporuka lekara, pošto su namenjeni lečenju simptoma koje sami pacijenti mogu lako da prepoznaju, odnosno za stanja za koja nije neophodan nadzor lekara. Ovi lekovi su, dakle dokazano bezbedni za upotrebu u samolečenju, samo ukoliko se primenjuju prema uputstvu za upotrebu leka. Iako su ovi lekovi iz grupe OTC lakše i brže dostupni pacijentima, jer za njihovu kupovinu nije neophodna poseta lekaru, kontrola prilikom njihovog izdavanja nije izostavljena. Prilikom njegovog izdavanja potrebna je stručna procena magistra farmacije, koji pacijentu može uskratiti izdavanje OTC, ukoliko proceni da bi lek mogao da ugrozi njegovo zdravlje.
Lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta mogu da sadrže jednu ili više lekovitih supstanci, pri čemu lekovite supstance mogu biti biljnog ili sintetskog porekla. Lekovi koji se izdaju bez recepta mogu biti biljni lekovi, tradicionalni biljni lekovi i lekovi sa utvrđenom dugotrajnom primenom:
–Vrlo je važno razlikovati bezreceptne biljne lekove od drugih proizvoda koji se mogu naći u apoteci u slobodnoj prodaji, poput dodataka ishrani, odnosno suplemenata. Regulativom Republike Srbije propisano je da se u dijetetskom proizvodu ako sadrži lekovite biljke, njihove delove ili preparate, njihova količina u dnevnoj dozi proizvoda ne sme biti manja od 15 posto i veća od 65 posto u odnosu na poznatu terapijsku dnevnu dozu te biljne sirovine ili preparata. Važno je naglasiti da dodaci ishrani ne smeju da sadrže biljke, delove biljaka ili preparate biljaka koje sadrže sastojke jake farmakološke aktivnosti, bez obzira na njihov maseni udeo u proizvodu, kao ni biljke, delove biljaka ili preparate biljaka za koje postoje relevantni podaci da imaju štetno delovanje na zdravlje ljudi.
Dodaci ishrani, za raliku od lekova, ne služe lečenju, već samo pomažu u održavanju zdravstvenog stanja. Oni su proizvodi koji sadrže koncentrovane izvore hranljivih materija ili drugih supstanci sa hranljivim, odnosno fiziološkim delovanjem koji imaju svrhu da dodatno obogate uobičajnu ishranu u cilju očuvanja zdravlja, ali nisu zamena za uravnoteženu ishranu niti su namenjeni za lečenje bolesti:
– Dodaci ishrani ne prolaze kroz na početku opisan postupak odobravanja za stavljanje leka u promet i nisu u nadležnosti ALIMS-a. Dodaci ishrani su regulisani zakonom o hrani, pa se njihove kontrole prvenstveno odnose na analizu zdravstvene, odnosno sanitarne ispravnosti, ali nažalost ne i na dokazivanje delotvornosti, kao što je to slučaj sa lekovima. To znači da praćenje nuspojava na dodatke ishrani nakon njihovog stavljanja na tržište nije obavezno. Sa druge strane za sve lekove, pa i za biljne lekove sa statusom izdavanja bez recepta, postoji obavezno prijavljivanje i praćenje neželjenih dejstava i nakon što se lek već nađe na tržištu, što nam upravo sugeriše da je sigurnost njihove primene pod kontinuiranim nadzorom – zaključuje Kovačević.
