Zabava

Poreklo italijanskih kancona koje svi volimo

Kancona je italijanska reč za pesmu, baladu, a najčešće se to odnosi na stare provansilske pesme, lirske forme. Tokom kasnog 16. i ranog 17. veka kancone su predstavljale izuzetno bitne instrumentalne kompozicije i zapravo su predstavljale preteču sonata. Ovu muzičku formu, uz pratnju muzike, prvi su koristili provansilski trubaduri.

Širom Italije i dan danas kancone zauzimaju veoma bitno mesto u kulturnom životu i pravi su simbol, a slobodno možemo reći i ponos ove mediteranske zemlje. Već ovog leta možete i vi uživati slušajući predivne italijanske kancone dok jedete domaću pastu na Siciliji i uživate u predivnoj prirodi ovog italijanskog ostrva.

No, vratimo se na sam početak i otkrijmo poreklo i sve ono što se oduvek želeli da znate o italijanskim kanconama.

Poreklo italijanskih kancona – razvoj forme koja i danas živi

Pesnička forma kancona je nastala na sicilijanskom dvoru cara Fridriha II u 13. veku. Tu formu su prihvatili neki od najvećih italijanskih pesnika kasnog srednjeg veka, među kojima su Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka i Đovani Bokačo.

Originalne italijanske kancone imaju od 5 do 7 stanci (grupiane strofe, sa određenim ritmom i šemom), najčešće za pratnju muzike, a svaka stanca treba ritmički da podseća na prvu. Kancone su najčešće hendekasilabičke (imaju 11 slogova). Svaka stanca se sastoji iz dva dela – jedna koja ima jednak broj slogova i druga koja se zove “rep”, ili sirma.

Petrarkističke kancone – najpoznatija vrsta tradicionalnih italijanskih pesama

Petrarkistička kancona je najstarija i najpoznatija italijanska pesnička lirska forma. Poreklo vodi od balate (italijanske renesansne pesničke i muzičke forme), a kasnije tokom svog razvoja formom se približavala provansalskim šansonama. Metričku formu kancone prvi je utvdio Dante Aligijeri, a usavršio je Frančesko Petrarka.

Petrarkistička kancona ima nekoliko različitih oblika. Sastavljena je od više strofa koje su sastavljene od neodređenog broja jedanaesteraca i sedmeraca, različito rimovanih. Često se završava jednom kraćom strofom, nazvanom komiato ili konđedo, a koja je direktno upućena osobi kojoj je kancona posvećena. Komiato ukratko ponavlja sadržinu cele pesme.

 

Razvoj kancona kroz istoriju do danas

Kancona je u samom početku imala strogo određenu formu, verovatno zato što se pevala uz određenu melodiju, ali je kasnije sve više dobijala slobodu, posebno među španskim pesnicima. Može se reći da je kancona bila omiljena među pesnicima novog stila kao forma koja najbolje može da izrazi istančana filozofska i ljubavna razmišljanja obogađena moralnim i političkim sadržajima.

U Petrarkinom pesničkom opusu ova kancona je svoj procvat doživela u 14. veku. U svom savršenom obliku javlja se kod Tasa, dok se među poznijim pesnicima, kao tvorac nove, metrički slobodnije koncipirane i lično obojene kancone ističe Đakomo Leopardi. Ova nova kancona nije više bila sastavljena od strofa već je imala slobodnu formu.

U špansku poeziju formu kancone uveli su Boskan i Garsilaso u 16. veku. U savremenoj poeziji termin kancona pojavljuje se u kompozicijama različite metrike isadržine, a najviše u delima Mačada, Himenesa, Lorke, Nerude, Giljena, Valjeha i Ernandesa.

Danas se moderne kancone najviše mogu čuti kroz italijansku pop muziku, a festival u Sanremu smatra se hramom italijanske kancone. Jedan od izvođača koji forsira formu kancone kroz svoje kompozicije jeste popularni Eros Ramacoti. Popularnost kancona i u današnje vreme usko je povezana sa melodičnošću italijanskog jezika koji očarava sve.

Osnovne odlike kancona – elementi po kojima su prepoznatljive

Da bi se neka pesma nazivala kanconom, ona mora da ispuni određena pravila i da dolazi u utvrđenoj formi. Neke od osnovnih odlika kancona su:

  • Broj strofa je promenljiv – kod Petrarke između 5 i 10, kod Boskana prva pesma se sastoji od 27 strofa, kod Garsilasa od 4 do 5.

  • Broj stihova u svakoj strofi takođe je promenljiv – kod Petrarke između 9 i 20, kod Boskana broji 15, dok kod Garsilasa ima 13.

  • Nije bilo pravila koja su određivala prirodu rime i njen raspored.

  • Uprkos slobodi u konstrukciji svake strofe, globalna struktura je bila striktno određena.

  • Šema prve strofe strogo treba da se ponavlja u ostalim strofama.

  • Svaka strofa se sastoji iz dva dela.

  • Kraj pesme je označen jednom strofom sa manje stihova koja se naziva tornata ili envio.

Najlepše italijanske kancone koje obožavamo

Iako je veoma teško odrediti koje su to najlepše italijanske kancone, s obzirom na to da je izbor poprilično veliki, postoje određene pesme koje se izdvajaju i koje se često svrstavaju na kompilacije onih najpopularnijih i najmelodičnijih. Ovo su neke od njih.

  • Tornero’

  • Ci Sara

  • L’ Italiano

  • Andrea

  • Serenata

  • Manuela

  • Unica Donna Per Me

  • Una Lacrima Sul Viso

  • Tu Soltanto Tu

  • Vino Amaro

  • I Giorni Dell’ Arcobaleno

  • Questo Piccolo Grande Amore

  • Parlami D’ Amore Mariu

  • Piazza Grande

  • Marina

  • 4 Marzo 1943

  • Sei Rimasta Sola

  • Un Amore

  • Come Le Viole

Predivne italijanske kancone odišu romantikom, zaljubljenošću i emocijama, pa nema sumnje zbog čega su toliko popularne i kako su uspele da se transformišu od srednjovekovne poezije do pop zvuka. Kada odete u Italiju nemojte prepustiti priliku da poslušate neku svirku gde se pevaju najlepše kancone, to je iskustvo koje će vas sigurno oplemeniti.

Pratite nas FB