INFO Servis

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva: Siromaštvo krši ljudska prava

Siromaštvo je složen, multidimenzionalan i teško iskorenjiv problem. Pored toga, siromaštvo je i globalni problem, prisutan i u najbogatijim državama i regionima. Siromašnih ljudi, dakle, ima i u Evropskoj uniji, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama; ono se lakše podnosi u bogatim, nego u siromašnim i ratom razorenim državama.

U našoj zemlji oko 250 hiljada građana koristi novčanu socijalnu pomoć, oko pola miliona stanovnika, prema izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, dok četvrtina stanovništva živi u riziku od siromaštva. Subjektivni osećaj siromaštva je još veći.

Siromaštvo najteže pogađa najmlađe. Deca koja rastu u nemaštini i bedi veoma teško ostvaruju svoja prava na život, igru, razvoj, obrazovanje i imaju znatno manje šanse da uspeju u životu. Pored dece, na udaru siromaštva su i pripadnici romske zajednice, stanovnici ruralnih sredina, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i njihove porodice, žene, posebno one starije dobi, migranti i druge kategorije stanovništva.

Skrećući pažnju javnosti na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti da je iskorenjivanje siromaštva obaveza svih članova društva koje, kao naše, želi da počiva na načelima socijalne pravde. Život bez siromaštva je ljudsko pravo i svaki građanin, prema tekstu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe.

Pokrajinski ombudsman je svestan da će, u uslovima ograničenih ekonomskih mogućnosti i krize izazvane pandemijom korona virusa, ostvarivanje plemenitih ciljeva Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima zahtevati dodatne napore od svih nas. Pa, ipak, Pokrajinski ombudsman želi da naglasi da siromaštvo nije individualni problem i da se ono ne može svesti samo na male ili nikakve prihode i nedostatak hrane i odeće. Siromaštvo ne otežava samo pristup ljudi svetu rada, nego i njihov pristup zdravoj pijaćoj vodi, čistom vazduhu, obrazovanju, bezbednoj sredini. Ono podrazumeva nesigurnost, nemoć, podložnost nasilju, marginalizaciju i odsustvo iz ekonomskog, političkog i kulturnog života društva u kome žive. Mogućnosti siromašnih ljudi da izraze svoj stav i organizuju život u skladu sa svojim ciljevima veoma su ograničene.

Siromaštvo ima mnogo lica. Pokrajinski ombudsman očekuje da se o svakom od tih lica vodi računa, kako bi se, podržavajući mere i aktivnosti nadležnih institucija, društvo u Srbiji što više približilo svom normativnom idealu – republici zasnovanoj na socijalnoj pravdi, ljudskom dostojanstvu i poštovanju ljudskih prava.

U prisustvu nekoliko stotina hiljada ljudi, 17. oktobra 1987. godine u Parizu je otkrivena spomen ploča na kojoj su zapisane reči Jozefa Vresinskog, osnivača međunarodnog „ATD Pokreta četvrtog sveta“: „Tamo gde je čovek prisiljen da živi u siromaštvu, krše se ljudska prava. Naša je uzvišena dužnost da se ujedinimo u borbi za poštovanje ovih prava.“ 

U znak sećanja na ovaj događaj, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1992. godine proglasila 17. oktobar Međunarodnim danom borbe protiv siromaštva i pozvala sve države članice da aktivno rade na iskorenjivanju siromaštva. Poziv je upućen i organizacijama civilnog društva.

U godini u kojoj je doneta pomenuta odluka, skoro polovina stanovnika „trećeg sveta“ je živela u velikom siromaštvu. Iz godine u godinu broj siromašnih se smanjivao, pa se 2010. godine, u poređenju sa 1992. godinom, broj siromašnih ljudi u svetu smanjio za 750 miliona.

Pratite nas FB
error: Content is protected !!