Besplatna pravna pomoć: Ko ima pravo na uslugu? Ko su pružaoci usluga?
U drugoj epizodi specijalne emisije o besplatnoj pravnoj pomoći koja se realizuje u okviru projekta Grupe B1 “Budi jedan od aktivnih“, uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije kroz MATRA program, u studiju AMI Naxi radija bile su Nataša Pušić Živanov, osnivač i zastupnik Grupe B1, diplomirana pravnica, kao i Marija Ristić Milovanović, članica Grupe B1, diplomirana pravnica. U prvom delu emisije Marija je prenela više informacija o tome ko su korisnici besplatne pravne pomoći i kako ostvariti pravo na tu pomoć:
-Korisnici besplatne pravne pomoći prema zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći su lica koja su korisnici socijalne pomoći ili bi to lice postalo korisnik socijalne pomoći plaćanjem pravnih usluga. Takođe, mogu biti korisnici prava na dečji dodatak na osnovu zakona kojim se određuje finansijska podrška porodici sa decom. Korisnik može biti i žrtva nasilja u porodici, osoba sa invaliditetom, lice koje je pogođeno postupkom prinudnog iseljenja i drugim slučajevima takstaivno navedenim u zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći. Svi potencijalni korisnici besplatne pravne pomoći ne stiču pravo automatski, odnosno samim odlaskom kod pružaoca pomoći, već moraju da podnesu psmeni zahtev nadležnoj službi u njihovoj lokalnoj sredini – objašnjava Ristić Milovanović.
Kako ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć?
–Da biste ostvarili pravo na besplatnu pravnu pomoć morate registrovanom službeniku u lokalnoj samoupravi podneti ispunjen zahtev za odobravanje besplatne pravne pomoći. Zahtev može da se pronađe na internetu, a može se dobiti i od službenika na licu mesta. Na sajtu Ministarstva pravde postoji spisak registrovanih pružaoca besplatne pravne pomoći kao i registar pružaoca besplatne pravne podrške za udruženja građana, medijatore, javne beležnike koji su se registrovali. Pravo na besplatnu pravnu pomoć stiče se na osnovu pozitivnog rešenja koje se dobija od nadležne osobe koja je nadležna u lokalnoj samoupravi za odlučivanje po zahtevu. Inače, sam zahtev sastoji se od tri dela. Prvi deo su lične generalije podnosioca zahteva, drugi deo su podaci o dokazima uslova i treći deo je izjava o istinitosti podataka. Korisnik koji ima poteškoće prilikom popunjavanja zahteva, može da se slobodno obrati službeniku koji je dužan da pomogne u takvim situacijama. Pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvarićete tek nakon dobijanja pozitivnog rešenja od strane nadležnog službenika. Rešenje može biti pozitivno i odbijeno. U slučaju da zahtev bude odbijen, svaki potencijalni korisnik ima pravo na žalbu. Žalba se podnosi Minitarstvu pravde u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Takođe, Ministarstvo kao drugostepeni organ koji odlučuje je dužno da o žalbi odlučuje u roku od 15 dana od prijema žalbe. Na žalbu se ne plaća taksa, a može da se preda i neposredno organu koji je doneo rešenje – dodala je Ristić Milovanović.
U drugom delu druge specijalne emisije o besplatnoj pravnoj pomoći govorili smo sa Natašom Pušić Živanov, osnivačem i zastupnikom Grupe B1, koja nam je pričala više o pružaocima besplatne pravne pomoći prema zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći:
–Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je regulaisao odnosno odredio besplatnu pravnu pomoć u užem smislu i u vidu pravne podrške. Sa tim u skladu, određeni su i pružaoci pomoći, tako da besplatnu pravnu pomoć mogu da pružaju advokatura, jedinice lokalne samourave i javni beležnici, dok podršku mogu da pruže udruženja i medijatori. Udruženja mogu da se bave i besplantom pravnom pomoći , ali samo u slučaju azila ili diskriminacije. Decenijama unazad su udruženja pre donošenja zakona o besplatnoj pravnoj pomoći bila ta koja su građanima naročito onim koja pripadaju marginalizovanim grupama pružala besplatnu pravnu pomoć. Ovim zakonom njima je to onemogućeno i tu se vodila žestoka i dugotrajna polemika između udruženja i advokature koja je pobedila. Međutim, ja i dalje smatram da to treba presipitati iz razloga što udruženja imaju ogromno iskustvo u radu sa ovom grupom stanovništva. Prema informacijama koje smo prikupili radeći na terenu, kada su u pitanju jedinice lokalne samopuprave kao pružaoci, tačno se vidi takozvana rupa zbog toga što logistički prosto nisu pripremljene na to. Imate jedinice lokalne samouprave koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, što udruženja više ne mogu da rade, a nemaju na primer svoju kancelariju. I recimo da dođe neko ko ima pitanja u vezi sa nasiljem u poriodici ili porodično pravna pitanja ili bilo kakva druga pitanja i onda to treba da iznosi u kancelariji gde se nalaze još tri neka službenika u nekoj maloj sreidni. Na osnovu toga, dolazimo do činjenice da je nemoguće da se obezbedi diskrecija, privatnost samih kosisnika, tako da je normalno da se pojavi i strah kod korisnika da se uopšte obrate za pomoć. Udruženja sa druge strane, na osnovu dugogodišnjeg rada znaju i da komunicijaru sa tim ljudima. Videćemo šta će biti u buućnosti. Ministarstvo je objavilo izveštaj nakon godinu dana primene zakona o besplatnoj pravnoj pomoći pa su i oni primetili neke od ovih stvri koje sam pomenula. Zaista smatram da iskustvo koje udruženja imaju treba bolje iskoristiti u svrhu dobrobiti građana – objasnila je Nataša Pušić Živanov, osnivač i zastupnik Grupe B1, diplomirana pravnica.
U trećoj epizodi koja će se emitovati u julu, prenećemo više informacija o prvoj godini primene zakona o besplatnoj pravnoj pomoći sa osvrtom na izveštaj ministarstva i drugih sektora u našem društvu.
